Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od starih vremena i o njima,
stoji jasno kao Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom vladas da bi bio bolji drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio nije me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
nema, svaki predah je luksuz,
vidljivo je prevara, al' za ukus.
uzmi ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je cimanje ko' u gasnoj komori.
Svuda se kako najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
ima raznih, meni moji su cisti,
meni treba k'o avionu na pisti,
da u nepoznato, vratim se jaci za iskustvo,
srecom sve sam za buducnost kao uputstvo.
gusto granje se probijam, ne ispustam sta dobijam,
to je moja filozofija, zivot profija.
me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad pojedem onako iz hobija.
Vladam striktno fikcijom, i dikcijom,
s' pohoda se slavno kao Scipion.
Jos u Delfima su da jednom ce se roditi,
i stazom do spoznaje ce dopreti,
i spasenje doneti ko' vatru,
izvuci iz sranja kao Kleopatru.
Spokojan ko' Buda, iz huda,
putevima bluda, da, sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao u zlatu,
sijam kao dukat u blatu.

mi sijamo,
na bini kidamo!
Mozda cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.

Ja sam asfalt i bio brz i bahat,
al' znaj kad jednom predjes prugu nema vise nazad.
Mozda bahat, al' sam brate takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
Iskustvo mi je da u sebi nadjem balans,
pa okoreli saban za cas je saman.
Pa sam iskusan kao skolica s' brdo forica,
pa mi bina dodje nesto kao stolica.
zivot samo s' osmehom, puno puta se opekao,
zato sad i puter samo bonsekom.
I ne bavim se s' prosekom vec svakim potezom,
ko' na povratku kuci na putu nisam poklekao.
Ulici hvala, samo, me je spasla,
cemu da se vratim kada zavrsi se sala.
A sada dizem revolucije, carske drumove,
plasiram ideale zbog kojih davno umro je.
I kao Leonida bas me sto dusmana puno je,
kao Sindjelic -- pravo kroz kursume.
S' ekipom, Argonautima, zlatni trazim,
pola sveta, ko' Magelan, da spreman.
kao Stevan, poslu k'o Tesla predan,
pisem zakone k'o da bi bilo jasno svakom.
Da ne predajem se vec strpljivo vrebam trenutak,
da upisem u ovih nasih pet minuta.
Furam odelo sasiveno od runa,
pretnja civilizaciji k'o Huna.
Za MC-e k'o za Troju Agamemnon,
zajeban k'o Tamerlan, od kamena.
zivot bez iluzija, mudri kao Geruzija,
s' obe noge na iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa se bijemo, jer sve radimo iskreno.
I misliti da lozimo, jer ovo mnogo je iskusno,
garant nase prisustvo da stvarno izvrsno.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Mozda zvuci cudno, deluje ko' bajka,
obican dan jednog mladog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.