Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od starih i zapisa o njima,
stoji kao dan: Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom da bi bio bolji medju drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio stvarno me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
Odmaranja nema, predah je luksuz,
vidljivo je prevara, al' za ukus.
Zato ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je najgore ko' u gasnoj komori.
Svuda se postavi najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
Motiva ima raznih, meni su cisti,
meni malo k'o avionu na pisti,
da u nepoznato, vratim se jaci za iskustvo,
srecom sve sam za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto se probijam, ne ispustam sta dobijam,
to je filozofija, zivot jednog profija.
me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad pojedem MC-a iz hobija.
Vladam fikcijom, rimama i dikcijom,
s' pohoda se slavno kao Scipion.
Jos u su rekli da jednom ce se roditi,
i iskusenja do spoznaje ce dopreti,
i spasenje doneti ko' vatru,
izvuci iz sranja kao Kleopatru.
Spokojan ko' Buda, iz huda,
putevima bluda, da, sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao u zlatu,
sijam kao dukat u blatu.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Mozda cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

mi sijamo,
na bini kidamo!
da zvuci cudno, znam da deluje ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.

Ja grizao sam i bio brz i bahat,
al' znaj kad predjes prugu onda nema vise nazad.
Mozda malo bahat, al' sam takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
mi je pomoglo da u sebi nadjem balans,
pa okoreli saban za cas je saman.
Pa sam kao skolica s' brdo ulicnih forica,
pa mi bina dodje kao papska stolica.
Kroz zivot s' osmehom, puno puta se opekao,
sad i puter secem samo bonsekom.
I ne bavim se s' prosekom vec grabim potezom,
ko' Odisej na povratku kuci na nisam poklekao.
hvala, samo, skola me je spasla,
imam cemu da se vratim kada se sala.
A sada dizem revolucije, carske drumove,
ideale zbog kojih Sokrat davno umro je.
I kao Leonida bas me sto dusmana puno je,
zato kao Sindjelic -- kroz kursume.
S' ekipom, Argonautima, mikrofon trazim,
pola sveta, ko' Magelan, da spreman.
kao Stevan, poslu k'o Tesla predan,
pisem zakone k'o Drakon da bi jasno svakom.
Da ne se lako vec strpljivo vrebam trenutak,
da upisem u istoriju nasih pet minuta.
odelo sasiveno direktno od runa,
pretnja civilizaciji k'o Huna.
Za armagedon k'o za Troju Agamemnon,
k'o Tamerlan, Kolos od kamena.
Kroz zivot bez iluzija, kao Geruzija,
s' obe na zemlji iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa se bijemo, jer sve radimo iskreno.
I nemoj misliti da lozimo, jer ovo je iskusno,
garant nase da stvarno bice izvrsno.

mi sijamo,
na bini kidamo!
Mozda zvuci cudno, mozda ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na bini kidamo!
Znam da zvuci cudno, da deluje ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.